На планирани пут кренули смо у 7,30 часова после провере аутобуса од стране полиције. Укупно је кренуло 93 ученика распоређених у два аутобуса са њиховим одељењским старешинама Душицом Милић, Радом Опанчином, Драганом Спасојевић, Бојаном Дашићем и Милошем Игњатовићем. У извођењу екскурзије учествовали су још и докторка, један пратилац од стане агенције и стручни вођа екскурзије.
Пут нас је водио преко Тополе и Малог Пожаревца до Смедерева. Ту нас је чекао први задатак – посета смедеревске тврђаве, где нас је кустос упознао са основним подацима о највећој равничарској тврђави у Европи из 15. века чију је градњу започео деспот Ђурађ Бранковић. После обиласка тврђаве и заједничког фотографисања пут смо наставили према Сребрном језеру где су ученици добили слободно време за ручак. Следећи наш задатак била је посета Лепенском Виру, једном од најзначајнијих неолитских налазишта у Европи, које се налази на десној обали Дунава у Ђердапској клисури. Ту су ученици имали прилику да виде филм о археолошким ископавањима које је предводио професор Драгослав Срејовић, а потом да обиђу локалитет и фотографишу се поред реплике куће из Лепенског Вира. Пут смо даље наставили кроз Ђердапску клисуру према Неготину, обзиром да је у касним поподневним сатима, ХЕ „Ђердап“ затворена за посете. У Неготин смо стигли око 20 часова, затим смо се сместили у хотел и отишли на вечеру после чега су ученици добили слободно време.
Другог дана, после доручка, кренули смо у посету ХЕ „Ђердап“. У сали хидроелектране водич нас је информисао о историјском значају тога дела Дунава и о градњи електране. Потом смо кренули тунелима који се налазе испод нивоа Дунава у машинску халу где је водич објаснио принцип рада електране и принцип функционисања преводнице. Затим смо се вратили у Неготин где смо посетили Музеј Крајине, Музеј Хајдук Вељка Петровића и родну кућу Стевана Мокрањца. После ручка наставили смо пут Гамзиграда. Ту смо посетили римску, царску палату Феликс Ромулијану, резиденцију римског цара Гаја Валерија Максимијана Галерија са почетка 4. века. Одатле нас је пут водио преко Параћина, Баточине и Крагујевца у Горњи Милановац у који смо стигли око 21 час.
Н. Станишић